“Život je tu da se živi,” mislio je Đorđe, ali bio je previše lepo vaspitan, odan svojoj ženi sa kojom je imao miran život i još lepšu decu. Ali život ti namesti niz izazova, a Đorđu je izazov bila mlada brineta, nova koleginica, pametna i zgodna Ema. Bilo je skoro nezamislivo da je još uvek neudata, iako ima 33 godine. Kako to da je niko pre nije ugrabio. Đorđe je bio skoro dvadeset godina stariji od nje, ali nije mogao da spreči da mu srce zatreperi svaki put kada bi ga pogledala.
Ona je bila slobodna, u svakom smislu te reči: pričala je divno i otvoreno, razgovarali su satima. Jednog dana su se sreli slučajno tokom pauze – nikad mu lepše nije bilo. Trudio se da u kancelariji ne primete da se štreca svaki put kad Ema prođe pored njega. Varnice su letele svaki put kada bi im se ukrstili pogledi.
Đorđe je odlučio da napusti ženu i decu, ostavio im je njihov trosobni stan. Otišao je u centar grada, iznajmio garsonjeru, pozvao Emu da se doseli kod njega. Još uvek nije stigao da preda papire za razvod, ali sada mu se nije žurilo – uradio je glavno. Živeo je sa Emom. Nije mogao da veruje da živi baš onako kako je hteo i sanjao.
Zajednički život ima i svoje nedostatke: par se dobro upoznao. Počele su svađe skoro svakodnevno. Ema je bila nezadovoljna. Nije tako zamišljala svoj život. Nije mislila da će on 70% svoje plate da ostavlja supruzi i deci, da će da odlaže razvod, da plaće noću jer ga deca smatraju izdajnikom. Ema je zahtevala da se venčaju, želela je da rodi decu. Ali to nije bilo deo Đorđevih planova. Upravo je preokrenuo život i nije hteo opet da prolazi kroz pelene, prve zubiće i sve ono što mala deca nose sa sobom.
Prošla je godina dana, a Ema je bila sve odlučnija da Đorđa natera da se razvede. Ali on je ćutao. Svađe su postale sve skandaloznije. Bilo je neophodno da se razdvoje.
ostatak pročitajte
