Mame se ne plaši ničega, osim toga da ćes brzo porasti i neću te stići zagriliti dovoljno i izljubiti, brzo ćes mi isklizinuti iz mojih ruku.

” Ostavi mi uključeno to svijetlo ” Rekla je kćerka

” Zašto mila, to se bojiš mraka ? ” upitala je mama

” Ma samo mi ostavi upaljeno svijetlo ” rekla je mala djevojčica

” Mama da li se ti plašiš nečega ” upitala je ona

A mama je onda odgovorila :

Mame se ne plaši ničega, osim toga da ćes brzo porasti i neću te stići zagriliti dovoljno i izljubiti, brzo ćes mi iskluzinuti iz mojih ruku, plašim se toga da se nećeš sjećati dana u kojima smo bile zajedno.

Plašim se i da te neće pubertet uzeti i da ćeš me prestati voljeti, plašim se onog dana kada kćerke sve prebacuju svojim majkama, da ćeš me možda mrziti zbog izgleda da me više nećeš grliti i trčati iz škole da ispričaš šta ti se dogodilo u školi.

Plašim se i toga da ćes me jednog dana lagati i zavaravati sebe, da neću biti drag gos kod tebe, da ćeš lupati vratima i pričati jezikom koji ja neću razumjeti, tražiti neka svoja prava izaći iz kuće bez pozdrava i da će se promjeniti.