Imala je samo 18 godina kada je njen život, kako ga je poznavala, potpuno nestao. Trudna, bez podrške roditelja, morala je da se suoči sa svetom koji nije imao milosti prema njoj. …..
Roditelji su je izbacili iz doma, smatrajući da ne može da se nosi sa sopstvenim izborima. Bilo je to vreme kada je morala da odraste brzo, kad nije imala nikog osim sebe i svog nerođenog deteta.
Taj trenutak, kada su je roditelji napustili, ostavio je dubok ožiljak.
Priča o odnosima sa roditeljima je često komplikovana, a još teža je kada ti isti roditelji odluče da se vrate u tvoj život nakon što su te napustili u teškom trenutku. Naša junakinja je u trenutku kada je ostala trudna sa osamnaest godina, ostala sama, jer su njeni roditelji doneli odluku da je isključe iz svog života. Bez razgovora i objašnjenja, samo su joj rekli: „Sama si donela svoje odluke.“ Osećala je to kao udarac, kao da su je odgajali samo da bi je napustili u trenutku kada je imala najveću potrebu za podrškom. U tom trenutku, bila je potpuno sama, sa ruksakom, trudnoćom i tjeskobom koja ju je preplavila.
- Iako je bila suočena sa velikim gubicima, njena odlučnost da preživi je bila jača od svega. Radila je dva posla, spavala kod prijateljice, pohađala večernje časove i postepeno izgradila svoj život. Na svet je donela sina, koji je postao njena snaga i razlog za svaki sledeći korak. Godine su prolazile, i uprkos svim teškoćama, uspela je da stvori stabilan život, sa poslom, domom i finansijskom sigurnošću.
- Ali onda, nakon toliko godina, na njenim vratima su se pojavili njeni roditelji. Oni su sada u penziji, stariji i umorniji, ali su došli s namerom da ostanu kod nje. “Sada smo u penziji i mislili smo da malo ostanemo kod tebe”, rekla je majka, a otac je dodao da to nije bilo odbacivanje, već “strogo vaspitanje” jer je ona morala da nauči da bude samostalna. Njeni roditelji su verovali da su učinili pravu stvar u trenutku kada su je napustili, ali njihova objašnjenja nisu je umirila. Iako nije bila besna, iz nje je izašla stara praznina, osećaj napuštenosti. Ipak, iznenadila je sebe smirenim odgovorom: „Naravno, možete ostati.“
Iako su oni uneli stvari u kuću i počeli da govore o tome kako žele da nadoknade propušteno i upoznaju svog unuka, ona nije mogla da zaboravi prošlost. Kada im je pokazala malu sobu u dvorištu kao mesto za početak, shvatili su da nije sve tako jednostavno. Licem im je prolazila zbunjenost, a verovatno i kajanje, ali nije bilo vraćanja u prošlost.
- Ona sada živi u prostorima između svog novog života, koji je sama izgradila, i odgovornosti prema roditeljima koji žele da se pomire. Naučila je da postavi granice, da zaštiti ono što je izgradila, ali istovremeno ne želi biti nepravedna. Želi da bude korektna, ali ne može da zaboravi bol koju je prošla. Ova priča nas podseća na to koliko je važno postaviti granice i čuvati svoje samopoštovanje, a istovremeno biti dovoljno hrabar da se suočiš sa prošlošću, iako ona često nije onakva kakvu bismo želeli da bude.
