BONUS TEKST
U svetu punom neizvesnosti, ponekad stvarnost prevaziđe i najluđu maštu. Priča o Ričardu Hoglandu, muškarcu koji je nestao bez traga i iza sebe ostavio porodicu, a potom dvadeset godina živeo pod lažnim identitetom, jedna je od onih koje duboko potresu, zbune i ostave bez reči. To nije samo priča o bekstvu, već i o emocionalnim ožiljcima koje ostavlja jedan takav čin.
- Sve je počelo 10. februara 1993. godine. Tog dana, Ričard Hoagland, tadašnji uspešan čovek iz Indijanapolisa, nazvao je svoju suprugu Lindu Iseler i rekao joj da se ne oseća dobro, te da mora otići u hitnu pomoć. Linda mu je predložila da sačeka kako bi otišla s njim, ali je Ričard insistirao da nema vremena. Iza tog poziva nije usledilo ništa – nikakav trag, nikakva potvrda. Bio je to poslednji put da ga je iko video.
Linda je pokušala sve – pozivala bolnice, proveravala podatke, tragala… ali nigde nije bilo zabeleženo da je njen muž tog dana primljen ili viđen. Kod kuće je sve ostalo kako je bilo – četkica za zube, odeća, automobil, pa čak i pasoš. Ništa nije ukazivalo na to da se spremao na dug put. Njihov sin Metju imao je tada 9 godina, a mlađi Dag samo 6. Porodica se nadala da će se Ričard vratiti. Međutim, dani su prolazili, a on je ostao nestao.
- Njegov automobil je pronađen napušten na aerodromu u Indijanapolisu, ali nije bilo nikakvog dokaza da je ikada ušao u avion. Tokom leta iste godine, deca su dobila čestitke za rođendan sa po 50 dolara u svakoj, ali to je bilo poslednje što su ikada dobili od oca. Poruka koju je Dag dobio sadržavala je rečenicu koja odzvanja i danas: “Možda ćemo se uskoro videti. Pazi na svoju majku. Zbogom, tata.” Te reči su za njih bile poput epitafa.
Iako su godinama tragali za odgovorima, ništa se nije menjalo. Linda je izgubila kuću, automobile, ostala sa dvoje male dece i sa sumnjom javnosti. Policija je čak nju posmatrala kao osumnjičenu, pretpostavljajući da zna više nego što priznaje. Njena majka joj je pomogla da preživi taj period, dok se pokušavala izboriti sa gubitkom i poniženjem.
Deset godina kasnije, Ričard Hogland je proglašen mrtvim. Linda je krenula dalje, ponovo se udala, a sinovi odrasli, noseći u sebi prazninu koju samo otac može ispuniti.
I onda, 2015. godine, sve se promenilo. Linda je primila poruku od detektiva Entonija Kardilja sa Floride. Pitao ju je da li zna ko je Ričard Hogland. Kad je potvrdila, usledilo je iznenađenje: “Imamo ga u pritvoru.”
- Tokom istrage, policija je otkrila da je Ričard živeo kao Teri Simanski, muškarac koji je zapravo poginuo 1991. godine u nesreći na čamcu. Nakon nestanka, Ričard se preselio na Floridu i iznajmio sobu od oca pravog Terija. Kada je pronašao umrlicu, iskoristio ju je da podnese zahtev za rodni list, a potom i da dobije vozačku dozvolu – čime je potpuno preuzeo novi identitet.
Pod tim imenom, Ričard je kupio kuću u Zefirhilsu, oženio se ženom po imenu Meri i dobio dete. Živeo je kao uzoran građanin, sve dok porodica pravog Terija, tragajući za porodičnom istorijom preko Ancestry.com, nije otkrila nepravilnosti – shvativši da je njihov preminuli rođak “oženjen” godinama nakon sopstvene smrti.
Detektiv Kardiljo je konfrontirao Ričarda, koji je u početku negirao sve, dajući lažnu dozvolu i tvrdeći da se zove Teri Simanski. Tek kada mu je prikazana umrlica, priznao je svoj pravi identitet – Ričard Hogland.
- Njegova nova porodica bila je u šoku. Supruga i sin nisu mogli da veruju da čovek kog su voleli nije bio ono za šta se predstavljao. Emocije su se kretale između ljutnje, tuge i zbunjenosti. Njihov svet je srušen u jednom trenutku.Na pitanje zašto je to učinio, Hoglandov jedini odgovor bio je – “porodični problemi sa ženom i decom”. Njegov sin Metju je rekao da veruje da se Ričard “uhvatio u nešto što nije umeo da kontroliše”, možda pogrešni ljudi, loše odluke, možda i strah koji ga je naterao da pobegne.
Danas, Ričard Hogland se nalazi u zatvoru, čeka suđenje pod optužbama za prevaru identiteta. Izjasnio se da nije kriv, i odbio je da govori za medije.
- Njegov sin Metju nosi očev prsten, ali ne kao uspomenu na ljubav, već kao podsetnik na loš primer. To je jedino što mu je ostalo od oca koga nikada nije razumeo.Ova priča je više od misterije nestanka. Ona je upozorenje, lekcija o posledicama koje jedna odluka može ostaviti na generacije. I podsećanje da ponekad, ono što izgleda kao kraj – tek je početak pitanja na koja nema jednostavnog odgovora.
