U današnjem članku pišemo o neverovatnoj priči koja već vekovima izaziva interes, ali i nelagodu – priči o Mardžori Mekol, ženi koja je, prema legendi, bila sahranjena dva puta. U nastaku više…
Ovaj slučaj, koji se dogodio početkom 18. veka u irskom Lurganu, zabeležen je kao jedan od najneobičnijih događaja u istoriji, a danas se smatra ne samo medijskim fenomenom, već i simbolom ljudskog straha od smrti i neizvesnosti.
Priča počinje kada se Mardžori iznenada razbolela.
Bolest ju je doslovno paralizovala, a njeno telo postalo beživotno, bez jasnih znakova života. Iako je bila samo u komi, porodica je, zbog tadašnjih ograničenih medicinskih znanja, poverovala da je mrtva. U to vreme, medicinski alati nisu omogućavali dovoljno preciznu dijagnozu, a proglašavanje smrti na osnovu površinskih simptoma bilo je uobičajeno. Mardžori je, verovali ili ne, proglašena mrtvom, a zbog opasnosti od zaraze sahranjena je brzo.
- Zanimljivo je da groblja u tom vremenu nisu bila samo mesta za obeležavanje smrti, već i potencijalne mete za pljačkaše. Takvi pljačkaši često su kopali po sveže sahranjenim grobovima, tražeći dragocenosti, a upravo to je postalo presudno za Mardžorijinu priču. Dvojica takvih pljačkaša, koji su noću došli da uzmu njen porodični prsten, naišli su na neobičnu situaciju. Kada su pokušali da joj skinu prsten, naišli su na otpor — prsten je bio zapeo. U tom trenutku, iznenada, Mardžori je udahnula, otvorila oči i uspravila se iz kovčega.
Pljačkaši su bili zatečeni i u strahu su pobegli, verujući da su probudili mrtvu ženu. Mardžori je, usprkos svom šoku i iscrpljenosti, uspela da izađe iz groba i vrati se kući. Iako se priča razlikuje u detaljima, najdramatičnija verzija kaže da je njen muž, kada je ugledao svoju „pokojnicu“ na vratima, pao mrtav od straha. Drugi izvori, međutim, tvrde da je samo izgubio svest, ali legenda je već u ovom trenutku bila oblikovana.
Mardžori je nastavila da živi još nekoliko godina, sve dok nije doživela prirodnu smrt. Nakon toga je bila sahranjena po drugi put, ovog puta zaista mrtva. Ipak, njen slučaj nije zaboravljen i postao je tema mnogih razgovora, i to ne samo među lokalnim stanovništvom, već i među lekarima, koji su se pitali da li je moguće da su zaista promašili dijagnozu. Slični slučajevi “Lazarovog sindroma”, kada ljudi ponovo ožive nakon što su proglašeni mrtvima, kasnije su postali poznati u medicinskim krugovima.
- Fenomen Lazarovog sindroma, kao medicinski termin, označava spontani povratak srčane funkcije nakon neuspelih pokušaja reanimacije, iako su ljudi već proglašeni mrtvima. Ovo je vrlo retko, ali nauka danas prepoznaje takve slučajeve i, iako su izuzetno retki, oni se zaista javljaju. U 20. veku, kroz medicinska istraživanja, slučajevi poput Mardžorijinog ponovo su postali predmet pažnje, jer se pokazalo da pogrešna dijagnoza nije uvek isključena.
Danas, njen grob u Lurganu ostaje jedno od najfotografisanijih mesta u Irskoj. Epitaf na njenoj nadgrobnoj ploči “Živjela jednom, sahranjena dva puta” postao je simbol, ne samo lokalne istorije, već i folklora koji se veže uz ljudske strahove o preranoj smrti. Zanimljivo je da se ovaj fenomen javlja i u mnogim delovima sveta, pa i na Balkanu, gde su u prošlosti u kovčezima postojali uređaji poput zvona, koji su služili kao alarm u slučaju da osoba preživi pogrešnu smrt.
- Priča o Mardžori Mekol predstavlja spoj istorije, misterije i ljudskog straha od smrti koji je duboko ukorenjen u kolektivnoj svesti. Iako današnja medicina gotovo potpuno eliminiše mogućnost greške u dijagnostici smrti, priča o Mardžori i dalje izaziva divljenje, ali i podseća na to koliko je ljudski život krhak i koliko su nekada granice između života i smrti bile zamagljene. Njen grob i dalje stoji kao tiha opomena, podsećajući nas na to da je u životu sve moguće, pa čak i nevjerovatne stvari kao što je buđenje iz vlastitog groba.
