BONUS TEKST
Ova tema bavi se uticajem jaja na nivo holesterola u organizmu, što je često predmet kontradiktornih mišljenja i debata. Iako su jaja decenijama smatrana problematičnim zbog visokog sadržaja holesterola u žumancu, recentna istraživanja i eksperimenti poput onog koji je sproveo doktorant Ik Norvic dovode u pitanje ovu predrasudu.
Eksperiment sa 720 jaja u mesec dana:
Ik Norvic, doktorand sa Univerziteta Harvard, odlučio je da sprovede eksperiment kako bi dokazao da konzumacija velikih količina jaja ne mora nužno da povisi nivo holesterola, posebno LDL-a (“lošeg” holesterola). Tokom meseca, Norvic je pojeo 720 jaja (ekvivalentno 24 jajeta dnevno), što predstavlja ogroman unos holesterola (133.200 mg). Iako je njegov unos holesterola značajno porastao, njegovi nivoi LDL-a su zapravo opali za 18%. Ovo je iznenadilo mnoge, jer se smatra da visok unos holesterola iz hrane direktno povećava nivo lošeg holesterola u krvi, što može doprineti razvoju kardiovaskularnih bolesti.
Kako jaja utiču na holesterol?
Jedan od mogućih razloga zbog kojeg jaja nisu podigla nivo LDL-a kod Norvica je mehanizam u kojem holesterol iz hrane utiče na naše telo. Kada holesterol iz hrane dospe u creva, on se vezuje za receptore na ćelijama crevne sluzokože, što podstiče oslobađanje hormona holesina. Ovaj hormon putuje kroz krvotok do jetre, gde signalizira da se proizvodi manja količina LDL-a, što može pomoći u održavanju nivoa holesterola u telu.
Pored toga, Norvic je unosio 60 grama ugljenih hidrata dnevno, što je relativno mali unos u poređenju sa uobičajenim dijetama bogatim ugljenim hidratima. On je koristio voće kao što su banane, borovnice i smrznute trešnje, u kombinaciji sa maslacem od makadamije, kako bi postigao ovaj nivo ugljenih hidrata. Iako je njegova dijeta bila bogata holesterolom iz jaja, unos ugljenih hidrata mogao je doprineti smanjenju nivoa LDL-a, jer se kod ljudi na dijeti sa malo ugljenih hidrata često primeti porast LDL-a, jer telo koristi masti za energiju, a ne ugljene hidrate.
Uticaj dijeta sa malo ugljenih hidrata na LDL:
Kod osoba koje se pridržavaju dijeta sa malo ugljenih hidrata (poput keto ili Atkinsove dijete), često dolazi do povećanja nivoa LDL-a. Ovo se dešava jer telo prelazi na sagorevanje masti umesto ugljenih hidrata, što može izazvati porast nivoa “lošeg” holesterola. Međutim, u slučaju Norvicovog eksperimenta, gde je on unosio umerene količine ugljenih hidrata, rezultati sugerišu da pravilno balansirane dijete mogu pozitivno uticati na nivo LDL-a, čak i ako se jedu veće količine holesterola iz jaja.
Zaključak:
Eksperiment Ik Norvica sugeriše da nije nužno da jaja direktno povećavaju nivo LDL-a, kao što se ranije mislilo. Naučnici ukazuju na to da naš organizam reaguje na holesterol iz hrane na način koji može uključivati mehanizme koji smanjuju proizvodnju LDL-a. S obzirom na sve veći broj istraživanja koja ukazuju na ovu složenost, očigledno je da reakcija organizma na holesterol nije jednostavna i zavisi od mnogo faktora, uključujući ukupnu ishranu, unos ugljenih hidrata i genetske predispozicije.
Ovaj eksperiment takođe pokazuje da je važno ne gledati samo jedan element ishrane, poput jaja, već razmotriti celokupan obrazac ishrane i stil života kada se govori o zdravlju srca i holesterolu.
