Moj muž je preminuo iznenada, a ja sam ostala sa svim njegovim stvarima, njegovim dugovima, njegovim praznim obećanjima. …….
Iako smo bili u braku godinama, nikada nismo razgovarali o tome šta bi trebalo da se dogodi kad ga ne bude. Naivno sam verovala da ću biti deo svega što je stvorio, da ću biti ta kojoj će ostaviti sve ono na čemu je radio.
Ali, kada je advokat otvorio oporuku, otkrila sam da je sve što je ostavio bilo prazno — osim jedne stvari. U oporuci je bilo napisano: „Za moju voljenu ženu, samo jedna stvar. Trebalo bi da je pronađeš.“
U početku sam mislila da je to neki šala. Možda je želeo da me zbuni, da me natera da se osećam još više izgubljeno. Ali nisam imala mnogo izbora, pa sam krenula da tražim. Sve je bilo pusto. Nijedna stvar koju sam pregledala nije imala nikakvu vrednost. A onda, nakon nekoliko dana, pronašla sam ključ. Bio je skriven u njegovoj omiljenoj knjizi koju je držao na polici. Na ključu je bio zapisan samo broj. Nije bilo uputstva, nije bilo ništa drugo. Samo taj ključ i broj.
- Krenula sam u potragu. Ispostavilo se da je broj označavao zgradu u napuštenoj četvrti grada, koja je nekada bila centar poslovnog sveta, ali je sada bila zaboravljena. Kada sam stigla, otkrila sam da je zgrada nekada bila kancelarijski kompleks, ali unutra je bilo samo mnogo kutija i prašine. Zvučalo je kao scena iz filma — sve je izgledalo napušteno, ali miris prašine i starih papira bio je pun uspomena. I tada sam ga ugledala. Velika vrata sa ogromnom bravom.
Koristeći ključ, otvorila sam ih, i ono što sam pronašla iznutra nije bilo ništa što sam očekivala. Ispod starih slojeva prašine, bila je ogromna slika. Slika mog muža, ali ne onakvog kakvog sam ga poznavala. Bio je to prikaz njegove unutrašnje borbe, umetnost koju je stvorio decenijama. Na poleđini slike je bilo još jedno pismo:
„Znam da se osećaš prevareno. Veruj mi, nisam želeo da te povredim. Ova slika je moj stvarni dar. Svaka linija na njoj odražava trenutke koje smo proživeli zajedno. Svaka boja, svaki potez četkicom, sve što je bilo nevidljivo za tebe — ovo je moj način da ti pokažem kako sam te voleo. Tvoje je da sada shvatiš, da pronađeš vrednost u nevidljivim stvarima.“
- Svi materijalni predmeti koje sam zamišljala da će biti deo mog nasleđa nestali su. Ali ono što je ostalo bio je simbol nečega što je istinski stvorio za mene — veza koju nisam mogla da vidim dok je bio živ. On nije ostavio bogatstvo, nije ostavio domove. Ostavio je umetnost koja je bila duboko povezana sa svim što smo prošli zajedno.
Taj dar, ta slika, bila je sve. Shvatila sam da je on zaista voleo mene, više nego što sam mogla da zamislim. A sve to, sakriveno iza jednog ključnog zadatka, sada je bilo u mojim rukama. Razumela sam, bila sam deo njegove umetnosti.
Iako nije ostavio ništa materijalno, moj muž mi je ostavio sve….
