Na društvenim mrežama nedavno je pažnju privukla priča jednog čovjeka po imenu Uroš iz Ljig, koji je podelio lično iskustvo koje je u velikoj meri uzdrmalo njegovu porodicu i izazvalo duboku raspravu među korisnicima interneta.
- U središtu njegove priče nije bio neki dramatičan događaj u klasičnom smislu, već nešto što je, na prvi pogled, mnogima delovalo kao sitnica, ali je za njega i njegovu suprugu predstavljalo ozbiljan problem: probušene uši njihove ćerke, devojčice koju je, radi zaštite privatnosti, nazvao Talija.
Uroš i njegova supruga su još pre rođenja deteta razgovarali o mnogim roditeljskim odlukama, a jedna im je bila naročito važna – želeli su da njihova ćerka, kada poraste i sama postane dovoljno svesna, odluči da li želi da nosi minđuše. Smatrali su da takva odluka treba da bude isključivo njena i da niko nema pravo da joj nameće fizičke promene bez njenog pristanka. Ta odluka nije bila proizvoljna – supruga je imala ličnu traumu jer su njoj, dok je bila beba, probušili uši protiv njene volje, a sećanje na bol i osećaj bespomoćnosti pratilo ju je kroz detinjstvo. Iako je mogla kasnije da nosi minđuše, nikada nije želela, jer joj je taj čin ostao kao simbol narušene kontrole nad sopstvenim telom.
- Uprkos toj jasno izraženoj porodičnoj odluci, Uroševi roditelji su tokom čuvanja unuke, bez znanja roditelja, odlučili da joj probodu uši. Kada su Uroš i njegova supruga to saznali, bili su duboko pogođeni. Nisu mogli da veruju da je njihova volja kao roditelja potpuno zanemarena i da je dete, koje su želeli da zaštite, ipak izloženo upravo onome od čega su ga pokušavali sačuvati. Za njih, to nije bilo pitanje nakita, već pitanje autonomije, poverenja i poštovanja.
Zbog toga je Uroš doneo odlučan korak – od tog dana, njegova ćerka može biti sa njegovim roditeljima isključivo u njihovom prisustvu. Ova odluka izazvala je snažnu reakciju u porodici. Mnogi su smatrali da preteruje, da su njegovi roditelji postupili iz ljubavi, te da „minđuše ne mogu biti razlog za raskol“. Međutim, za Uroša i njegovu suprugu, stvar je bila mnogo dublja. Radilo se o granici koju niko ne sme da pređe, pa čak ni najbliži članovi porodice. U njihovom viđenju, ljubav prema detetu ne podrazumeva pravo da se ignorišu odluke njegovih roditelja.
- Uroš je otvoreno priznao da je odluka izazvala podelu unutar porodice. Neki su stali na stranu njegovih roditelja, opravdavajući njihovu odluku kao čin dobre namere i ljubavi, dok su drugi razumeli i podržali Uroševu zabrinutost. Posebno su isticali važnost doslednosti u roditeljstvu i činjenicu da se poverenje teško stiče, a lako gubi.
Ne želeći da se zatvori u porodičnu tišinu, Uroš je rešio da postavi pitanje javnosti: da li je pogrešio što više ne želi da ostavlja dete kod svojih roditelja? Odziv je bio ogroman, a komentari su uglavnom išli u njegovu korist. Većina korisnika stala je na stranu ideje da dete, čak i u najranijem uzrastu, treba da raste u okruženju koje poštuje njegovu telesnu autonomiju. Mnogi su istakli da je pravo roditelja da donosi odluke u ime deteta sve dok ono samo ne postane sposobno za to – ali da se ni tada odluke ne donose bez poštovanja međusobnih dogovora.
- Neki su čak išli toliko daleko da su čin bušenja ušiju bez pristanka nazvali oblikom telesnog narušavanja, naročito u kontekstu savremenog shvatanja prava deteta. Savetovali su Uroša da ostane dosledan, da nastavi da komunicira svoje granice jasno i smireno, čak i ako to znači da će porodični odnosi neko vreme biti narušeni.
Ova priča je, na kraju, postala simbol šireg problema – sukoba između tradicionalnog i savremenog pogleda na roditeljstvo. Koliko god da su namere starijih generacija dobre, one često nisu u skladu sa novim vrednostima koje ističu važnost poštovanja individualnosti i prava na izbor. Uroš je, po mišljenju mnogih, pokazao odgovorno roditeljstvo, koje ne podrazumeva samo zaštitu deteta od sveta, već i hrabrost da se zaštite njegove granice – čak i od onih koji ga najviše vole.
- Na kraju, Uroš je ostao čvrst u svojoj odluci. Njegova namera nije bila da kazni roditelje, već da osigura okruženje u kojem će se poštovati volja njegove ćerke, i gde će se od malih nogu učiti da je njeno telo – samo njeno.
