Vesna je kao beba ostavljena u kesi na Kalemegdanu: Nakon smrti usvojitelja, otvorila je staru fioku u kući i saznala šok istinu

U današnjem članku pišemo o dirljivoj i potresnoj priči Vesne Petrović, ženi koja je kao beba napustila svoje biološke roditelje i ostavljena na periferiji Beograda. U nastavku saznajte više…

Njena sudbina nije samo priča o napuštenoj bebi, već i o neverovatnoj potrazi za identitetom, ljubavlju i odgovornostima koje dolaze sa saznanjem vlastite prošlosti.

Vesnin život nije bio običan, on je ispunjen pitanjima i misterijama koje je godinama pokušavala da razjasni.

Na prvi pogled, čin ostavljanja bebe u kesi mogao bi da izgleda kao običan trenutak nesreće, ali za Vesnu je to bio početak tragičnog, ali i nevjerojatno hrabrog puta samospoznaje.

• Vesna je odrasla u Ćupriji, mestu koje je postalo njen dom, ali ni to nije bilo dovoljno da zaboravi pitanje koje je sve vreme imala u svom srcu: ko je ona zaista i ko su njeni roditelji? Niko nije mogao da joj da konkretan odgovor, a njeni usvojitelji nikada nisu otkrili istinu o njenom poreklu. Zamišljala je sve moguće scenarije, od toga da je možda bila deo neke tragične sudbine, do mogućnosti da je njeno postojanje neko skrio ili pokušao zaboraviti. Ali, njena potraga za odgovoru započela je vrlo tiho, uz otvaranje stare fioke u kući njenog detinjstva, gde je pronašla prve tragove o svom pravom identitetu.

Nema mnogo ljudi koji se usuđuju da traže istinu o svom poreklu, a Vesna je bila jedna od njih. U početku je bila nesigurna, ali je odlučila da krene na put kroz institucije i sve one prostore u kojima bi mogla da pronađe podatke o svom životu pre nego što je postala deo usvojiteljske porodice. Put je bio dug i iscrpljujuć, a svaki korak bio je obeležen neizvesnostima. Iako je tragala kroz različite arhive i razgovarala s mnogim ljudima, odgovori nisu dolazili, dok su nova pitanja samo nicala.

• Jedan od najvažnijih trenutaka u njenoj potrazi bila je informacija koju je saznala od rođaka svojih usvojitelja – da možda ima sestru bliznakinju. Tri godine nakon toga, Vesna je odlučila da podeli ovu informaciju na Fejsbuk stranici koja je posvećena ukradenoj i ostavljenoj deci, nadajući se da će pronaći tragove ili bilo kakvu povezanost s nekim iz prošlosti. Spisak mogućnosti koje su se otvorile pred njom sada je bio veći: možda, samo možda, postojala je osoba koja joj je bila slična.

Zanimljivo je da je Vesna tokom istraživanja saznala više o svom pravom imenu, koje je bilo Manojlović Nera, i o tome da je pronađena 10. maja 1963. godine u Beogradu, ispod Kalemegdana. U trenutku kada je bila ostavljena, bila je samo beba, nedonošče koje su prebacili u Zvečansku, a zvanično su joj dodelili ime Vesna Petrović kada je usvojena u Ćupriji. Ta saznanja nisu pomogla da pronađe svoju biološku porodicu, ali su joj otvorila nova vrata ka mogućnosti otkrivanja istine.

• Danas, Vesna se ne fokusira samo na to da sazna ko su njeni biološki roditelji, već i na to da nađe svoje korene, svoju sestru bliznakinju. Iako je duboko emotivno povezana sa svojom usvojiteljskom porodicom, nikada nije prestala da traži odgovore na pitanja koja su joj bila postavljena još od prvih dana života. Niko joj nije zamerio njenu potragu, jer svi imaju pravo da saznaju istinu o svom poreklu, o tome odakle dolaze, i da u tom procesu nađu mir.

Vesna je i dalje u potrazi za svojom sestrinom slikom i nadom da će se jednog dana sve kockice složiti. Njena priča je podsetnik da je svaki život vredan borbe za odgovore, jer prava istina nikada nije daleko, samo je pitanje vremena kada ćemo doći do nje.