U današnjem članku razmatramo vrlo delikatnu temu koja izaziva podeljena mišljenja i duboke emocije – da li je ispravno ljubiti pokojnika? Saznajte…
Ovaj običaj je prisutan u mnogim kulturama, a u nekim zemljama, poput Srbije, to je čin poštovanja i oproštaja prema voljenoj osobi koja je preminula.
Međutim, nedavno je lekar Dr. Viktor Ivanovik izazvao veliku buru na društvenim mrežama, objavivši video u kojem tvrdi da ovaj običaj može nositi zdravstvene rizike.
Prema njegovim rečima, nije bezbedno ljubiti mrtve jer se na telima počinju razvijati bakterije već nakon devet sati od smrti, a kontakt sa njima može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.
- Ovaj kontroverzni savet izazvao je brojne reakcije. Dok su neki korisnici društvenih mreža izrazili zabrinutost zbog njegovih tvrdnji, drugi su to smatrali preteranim i naučno neosnovanim. U svom video snimku, koji je postao viralan, Ivanovik je upozorio da kontakt s telom preminule osobe, naročito u toplim uslovima, može dovesti do problema sa disanjem, radom srca i gubitkom čula mirisa. On preporučuje da poljubac možete dati samo ako je telo bilo u rashlađenoj mrtvačnici i pod odgovarajućim uslovima, dok izbegava ljubiti pokojnika u prostorijama koje nemaju odgovarajuću temperaturu.
Ove izjave izazvale su žestoke reakcije na društvenim mrežama, gde su se javili korisnici koji su kritikovali njegove savete kao “bezosećajne”. Mnoge porodice u žalosti su ga optužile da ne razume duboku emocionalnu povezanost koju ljudi imaju sa preminulima. S druge strane, skeptici su izneli mišljenje da su Ivanovikove tvrdnje preuveličane i da se baziraju na naučno neosnovanim informacijama.
- Poznati internista, dr. Stjuart Fišer, odbacio je Ivanovikove tvrdnje, rekavši da ljudski imunološki sistem ima sposobnost da se bori protiv bakterija koje mogu biti prisutne na mrtvom telu. On smatra da bi, ako su tvrdnje tačne, članovi porodice koji dolaze u kontakt sa preminulima morali da se razbole ili da završe u bolnici, što se nikada nije dogodilo. Dr. Fišer objašnjava da ljudski organizam već ima brojne zaštitne mehanizme koji brzo uništavaju bakterije koje bi mogle predstavljati pretnju.
Ove tvrdnje podržava i Svetska zdravstvena organizacija (SZO), koja navodi da posmrtni ostaci obično ne predstavljaju zdravstveni rizik, osim u izuzetno retkim slučajevima poput smrti usled bolesti kao što je kolera. Prema SZO, bakterije na mrtvom telu ne preživljavaju dugo i nisu opasne za ljude koji se oproštaju od voljenih u uobičajenim okolnostima. U saopštenju SZO se dodaje da je opasnost od prenosa bolesti iz posmrtnih ostataka izuzetno mala, osim u specifičnim slučajevima.
Doktor Fišer je takođe istakao da organizatori sahrana, u savremenom društvu, vode računa o svim potrebnim merama za očuvanje tela i sprečavanje bilo kakvih zdravstvenih rizika. “Telo je adekvatno pripremljeno za sahranu i sve je u skladu sa standardima”, rekao je dr. Fišer, objašnjavajući da nije postojala nijedna epidemija koja je nastala zbog kontakta s mrtvim telima u savremenom društvu.
- Uprkos svim naučnim objašnjenjima i argumentima, mnogi ljudi i dalje smatraju ljubljenje pokojnika važnim trenutkom u procesu žalovanja. Za mnoge, to je poslednji čin poštovanja i ljubavi prema preminuloj osobi, trenutak u kojem se poslednji put opraštaju, ma kakve posledice to imalo. Brojni komentari na društvenim mrežama odražavaju snažnu emotivnu vezu sa voljenima, pa su mnogi korisnici iskazali svoju odlučnost da će ponoviti ovaj čin bez obzira na bilo kakve moguće rizike.
Jedan korisnik je rekao: “Poljubio sam svog oca i uradio bih to opet, bez obzira na posledice! To je moj otac!” Drugi su dodali: “Znam da je to verovatno opasno, ali nikada ne bih mogao da se suzdržim da ne poljubim voljenu osobu poslednji put. To je način na koji se opraštam.” Ove izjave pokazuju koliko je teško razdvojiti emocionalnu potrebu za oproštajem od naučne i medicinske realnosti, koja sugeriše da bi možda trebalo razmisliti o rizicima povezanim s takvim gestom.
- Na kraju, iako medicinski stručnjaci savetuju oprez, tradicija i emocije često igraju važnu ulogu u tim trenucima. Ljudi se drže običaja koji ih ispunjavaju i koji im pomažu da se nose s gubitkom voljene osobe. Možda će se mnogi složiti da je najvažniji faktor u ovom pitanju – da li je emocionalni oproštaj sa preminulima vredan rizika, i kako društvo i pojedinci odlučuju da se nose sa svojim žalostima
