Priča porodice Ros iz Bišop Oklenda u Velikoj Britaniji odjeknula je poput pravog šoka – više od četiri decenije verovali su da obilaze grob svog voljenog oca i dede, a tek nedavno saznali su da su zapravo odlazili na potpuno pogrešno mesto. Iza ove greške krije se kombinacija administrativnog propusta i slučajne podudarnosti, ali za porodicu koja je godinama gajila uspomene na tom mestu – emotivna bol je nemerljiva.
Godine u pogrešnom uverenju
Silvija Ros (67) bila je uverena da je njen otac, Džon Tomas Tompson, od 1979. godine sahranjen na groblju Viton Park. Svakog Božića, Dana očeva i na njegov rođendan donosila je cveće, palila sveće i provodila trenutke u tišini – sigurna da komunicira sa uspomenom na svog oca.
Njena ćerka Linet, sada 42-godišnjakinja, priseća se kako je još kao dete odlazila s majkom na grob. „Ti trenuci su oblikovali naš odnos prema dedi. Naučeni smo da ga pamtimo kroz ritual posete grobu, verujući da je to mesto gde počiva“, rekla je ona za britanske medije. Međutim, bolno saznanje da sve te godine nisu zapravo bile uz njegov grob slomilo je porodicu.
Kako je otkrivena greška?
Istina je izašla na videlo tek kada je porodica Braun, koja takođe ima člana sahranjenog na istom groblju, zatražila dozvolu da postavi novi spomenik. Tada je primećeno da nema dovoljno prostora za dodatnu ploču. Daljim proverama utvrđeno je da je grob koji je porodica Ros obilazila zapravo pripadao Frederiku Braunu – čoveku koji je preminuo iste godine kada i Silvijin otac.
Za porodicu Ros to je bio trenutak šoka. Silvija je u suzama rekla: „Verovala sam da sam svih ovih godina razgovarala sa svojim ocem. Sada se osećam kao da mi ga je neko ponovo oduzeo.“
Posledice greške i potraga za pravim mestom
Nakon što je greška otkrivena, nadležni su se izvinili porodici i pronašli tačnu lokaciju groba Džona Tompsona – samo nekoliko parcela dalje. Posmrtni ostaci su pravilno obeleženi, a porodica sada konačno ima mesto gde može da oda poštu svom ocu i dedi.
Međutim, rana koju je greška ostavila teško se može zalečiti. „Mama je potpuno slomljena. Kao da je ceo njen život bio zasnovan na lažnoj predstavi“, ispričala je Linet. Uz šok i bol, porodica se suočila i sa osećajem da su godine tuge, molitvi i uspomena bile usmerene ka tuđem imenu.
Šira poruka i upozorenje
Lokalne vlasti najavile su istragu kako bi se utvrdilo kako je došlo do ovako ozbiljnog propusta. Istaknuto je da se moraju uvesti stroži protokoli u vođenju evidencija grobova, jer ovakve greške imaju dalekosežne emocionalne posledice.
Ovaj slučaj je, osim za porodicu Ros, postao i upozorenje za čitavu zajednicu: jedno administrativno zanemarivanje može urušiti decenije uspomena i poverenja. „Groblja nisu samo parcele zemlje – to su sveti prostori sećanja i utehe. Zato tačnost i briga moraju biti apsolutni prioritet“, napisali su britanski mediji.
Zaključak
Za porodicu Ros pronaći pravi grob bio je čin olakšanja, ali i nova trauma. Sada, posle 40 godina, imaju mesto na kojem zaista mogu da zapale sveću svom ocu i dedi. Njihova priča podseća da su uspomene dragocene, a da su preciznost i odgovornost u upravljanju grobljima više od administrativne obaveze – to je pitanje ljudskog dostojanstva i poštovanja prema mrtvima i živima.
